BOL

KAKO OLAKŠATI BOLOVE
U MIŠIĆIMA I ZGLOBOVIMA?

Bol je veoma neprijatan osećaj i može značajno da pogorša kvalitet života.

To je često prvi znak da se nešto dešava u našem telu.

Činjenica je da je bol svima neprijatan, ali skoro niko, nažalost, ne može u potpunosti da ga izbegne.

Bolovi su raznovrsni, razlikuju se po različitim kriterijumima. Jedan od njih je i trajanje bola, pa prema trajanju razlikujemo akutni i hronični bol.

Akutni bol je bol koji se najčešće povezuje sa oštećenjem tkiva. Ovi bolovi uključuju uganuće skočnog zgloba ili prsta, prelom kostiju i bol u donjem delu leđa. Akutni bol traje neko vreme, a zatim nestaje, kako se oštećenje tkiva zaceljuje.

Hronični bol je prisutan duže vremena, te se više ne smatra samo simptomom, već bolešću.

U zavisnosti od mesta nastanka bola, on može biti ili u unutrašnjim organima ili na spoljnim delovima tela.

Za vas smo pripremili opise različitih vrsta bolova koji nastaju na spoljnim delovima tela. Dobićete i savet kako možete sami sebi da pomognete.

BOLOVI U DONJEM DELU LEĐA

Bol u donjem delu leđa jeste jedan od najčešćih bolova

Lumbalni deo kičme pruža podršku celokupnoj težini gornjeg dela tela i obezbeđuje pokretljivost u svakodnevnom kretanju, zato je donji deo leđa jako podložan povredama i bolovima.

Lumbago, koji se još naziva i bol u donjem delu leđa, obično je uzrokovan predugim sedenjem ili istegnućem mišića i ligamenata.

Ponekad je dovoljan samo jedan pogrešan pokret da odjednom osetite oštar bol koji može biti toliko jak da jedva možete da ustanete.

Prema istraživanjima, bol u donjem delu leđa predstavlja najčešći oblik bola koji skoro svako bar jednom u životu iskusi, zbog čega veoma često onemogućava obavljanje poslova.

To je, inače, izuzetno jak bol koji je obično bezopasan. Za pravilno lečenje simptoma, uzrok lumbaga treba identifikovati i, ukoliko je moguće, eliminisati.

Kod većine ljudi bol nestaje za 2 do 3 nedelje. Problem obično možemo rešiti i sami, bez medicinske pomoći.

Treba posetiti lekara, ako je bol zaista jak i praćen žmarcima ili slabošću u nogama.

Vežbanje i masaža pomažu u opuštanju mišića.

BOLOVI U KOLENU

Razlozi za bol u kolenu mogu biti različiti

Zglob kolena jedan je od najizloženijih zglobova našeg tela. Sastoji se iz tri dela – unutrašnjeg dela, spoljašnjeg dela i čašice.

Bol u kolenu može biti oštar, tup, probadajući ili peckajući. Može se pojaviti pozadi, sa strane ili napred.

Bol ne mora ukazivati na ozbiljne probleme, ali ga nemojte zanemariti. Posebnu pažnju treba obratiti na otečeno koleno.

Najčešći uzroci bolova u zglobu kolena jesu iznenadne i akutne povrede, upale i degenerativne promene koje nastaju usled nepravilne upotrebe zgloba ili prekomerne težine.

Trkači se naročito često suočavaju sa problemom koji se zove sindrom preopterećenja, kada u kolenu dođe do manjih mikropovreda.

Kod ozbiljnijih tegoba preporučuje se poseta lekaru, a možete i sami sebi pomoći vežbama i masažom.

BOLOVI U VRATU

Najčešće su uzrokovani dugotrajnim sedenjem

Vratni deo kičme je izuzetno fleksibilan i omogućava pomeranje glave, premda su mišići u tom predelu jako opterećeni.

Glavni uzrok bolova u vratu obično je preopterećenost i napetost mišića u leđima, vratu i ramenima.

Problemi sa držanjem uzrokovani radom na računaru, teškim fizičkim radom ili stresom obično su glavni uzročnici bolova u vratu.

Bolovi u mišićima utiču i na pokretljivost vrata. Ako se napetost mišića ne otkloni, dolazi do začaranog kruga bola.

Dobra vest je da bol u vratu usled napetosti obično nestaje sam od sebe.

Sa starošću dolazi i do prirodnog trošenja vratnog dela kičme. Oštećenje međupršljenskih diskova i tela pršljenova, kao i osteoartritis mogu izazvati bol. Bol u vratu se ponekad može proširiti i na ramena i ruke, a može izazvati i senzorne smetnje ili gubitak snage.

Kod problema sa vratom pomažu vežbe istezanja koje pored masaže dovode do opuštanja zahvaćenih mišića i povećane pokretljivosti vrata.

BOLOVI U LAKTOVIMA
– TENISKI LAKAT

Ovde se ne radi o bolu koji je karakterističan samo za igrače tenisa

Lekari su ga prvi put opisali 1873. godine kao bol na spoljašnjoj strani lakta. Deset godina kasnije je prvi put upotrebljen izraz „teniski lakat“.

Teniski lakat je uzrokovan prekomernom upotrebom mišića podlaktice. Tetiva koja pripaja mišić za kost, u osnovi se menja i izaziva karakteristične simptome.

Od 100 pogođenih ljudi, samo pet do osam su zaista teniseri, jer „teniski lakat“ možete dobiti i ako se bavite drugim sportovima poput golfa, badmintona ili penjanja.

Što je najvažnije, za većinu ljudi je ovaj problem vezan za posao koji obavljaju. Konstantno forsiranje jedne strane tela prilikom korišćenja tastature i miša tokom rada na računaru povećava rizik od razvoja teniskog lakta.

Za mnoge teniski lakat predstavlja dugotrajan problem. Zbog toga je, pored precizne dijagnoze i terapije, posebno važna prevencija.

Preporuka je da na prvi znak grča ili bola prestanete sa radom i opustite mišiće.

Redovno vežbanje i masaža pomažu u opuštanju mišića.

BOLOVI U RUČNOM ZGLOBU

Bol često izaziva rukovanje računarskim mišem

Bol u ručnom zglobu je najčešće posledica povrede, uklještenog nerva ili degenerativnih promena (artritis). U ređim slučajevima postoje i drugi uzroci bola u ručnom zglobu.

Za ispravnu dijagnozu važno je znati kada se bol prvi put pojavio, kada se javlja i koja je to vrsta bola.

Bol često nastaje postepeno. Javljaju se žmarci i bol u zglobu, dlanovima i prstima, što je često posledica sindroma karpalnog tunela, gde govorimo o suženju srednjeg nerva u karpalnom kanalu.

Tendonitis, ili zapaljenje tetive ručnog zgloba, javlja se tokom preopterećenja pri sportskim aktivnostima. Uzrok takođe mogu biti i jednolični pokreti i loše držanje tela prilikom rada. Prekomerna upotreba pametnih telefona i konzola za igre takođe može izazvati tendinitis palca.

Artroza ili trošenje ručnog zgloba je uobičajeno, jer ukazuje na izuzetno napregnut zglob. Artroza se često javlja pri zanimanjima u kojima dugo izvodimo iste pokrete.

U slučaju inflamatornog uzroka bola u zglobu, preporučuje se imobilizacija na kratak vremenski period. U mnogim slučajevima pomažu masaža zglobova i redovno vežbanje.

BOLOVI U LEĐIMA

Problemi sa kičmom se mogu javljati i danju i noću

Mnogo ljudi se u svakodnevnom životu susreće sa bolom u leđima.

Bol u kičmi se može javiti u različitim delovima leđa. Većina bolova je nespecifična i simptomi nestaju u potpunosti ili barem primetno nakon dve do četiri nedelje. Međutim, kod više od polovine zahvaćenih, bol u leđima se vraća.

Bol u leđima može imati organske i psihološke uzroke.

Stručnjaci sumnjaju da je napetost mišića nespecifičan organski uzrok. Loše držanje ili odsustvo vežbanja često dovode do bolne napetosti mišića.

Nepravilno opterećenje kičme može imati različite uzroke. Ovo se, na primer, odnosi na napetost oslabljenih leđnih mišića u slučaju preopterećenja ili neravnoteže između različitih mišićnih grupa.

Zbog toga treba jačati ne samo mišiće leđa, već i mišiće karličnog dna i stomaka, kao i trbušne mišiće.

U nekim slučajevima, bol u leđima prouzrokuju i određene bolesti. Na primer, pacijenti sa diskus hernijom ili suženjem kičmenog kanala pate od bolova u leđima. Probleme sa leđima mogu izazvati i osteoartritis, osteoporoza, povrede pršljenova, upale i mnoge druge bolesti.

Bol koji se širi od kičme do kuka, a ne niže duž noge, više je znak trošenja kičme, a ne išijasa. Išijas, tj. upalu išijadičnog nerva, karakteriše bol koji se širi od lumbalne kičme do područja koje je zahvaćeno pogođenim nervom. Često se širi duž noge, obično ispod kolena.

Precizna dijagnoza je važna kako bi se odredila pravilna terapija. Lečenje zavisi od uzroka i težine bolova u leđima.

Masažom, adekvatnim vežbanjem, pravilnim držanjem i nizom pokreta pogodnih za leđa, možete ublažiti ili sprečiti bol u leđima.

BOLOVI U MIŠIĆIMA

Očekivano je da posle vežbanja nastupi bol

Ljudsko telo ima više od 650 mišića. Mišići se grče i opuštaju, omogućavajući različite telesne funkcije. Konstantno smenjivanje grčenja i opuštanja dovodi do optimalnog snabdevanja mišića energijom.

Bol u mišićima može biti raširen po celom telu. Na primer, bol u ekstremitetima je često praćen prehladom ili gripom.

Bol u mišićima se najčešće javlja kao rezultat mišićne napetosti ili povrede.

Kod ljudi koji dugo sede ili stoje, pojedinačni mišići su u dugom stanju napetosti.

Ova stalna napetost sabija male krvne sudove u zahvaćenim mišićima, otežava protok krvi i remeti snabdevanje mišića. To često uzrokuje hroničnu napetost mišića.

Napetost može biti bolna, ograničiti kretanje i dovesti do neprirodnog držanja. Napeti mišići su ukočeni, osetljivi na pritisak i često se mogu napipati u obliku čvora ili izbočine.

Napetost mišića podstiče ne samo pogrešno držanje, već i stres. To često dovodi do skraćivanja zgrčenog mišića koje dovodi do lošeg držanja, što dalje uzrokuje napetost mišića.

Napeti mišići su takođe skloniji povredama, kao što je napetost usled iznenadnog naprezanja mišića.

Istegnuća mišića i ligamenata su, međutim, karakteristična za sportske povrede.

U slučaju opterećenja, iznenadno preopterećenje ili neprirodno kretanje izaziva naprezanje mišića. Mišić se stvrdne, čime se izazove grčeviti bol, koji se postepeno povećava. Mišić zaboli prilikom naprezanja i istezanja.

Ako zanemarite bol i nastavite da naprežete tako zgrčeni mišić, može doći do pucanja pojedinačnih mišićnih vlakana. U ovom slučaju, stručnjaci govore o pokidanom mišiću.

Dok se pokidani mišić leči tokom dužeg vremenskog perioda, istegnuti mišić se može oporaviti za nekoliko dana. Međutim, može proći i do tri nedelje do potpunog zaceljenja.

Najbolja preporuka je da pokušate da izbegnete loše držanje i da redovno vežbate. U svakodnevnom životu često je dovoljno dva do tri minuta vežbanja da se napeti mišići opuste.

Topla kupka ili lokalna primena toplote, na primer toplotnim flasterima, može da opusti mišiće.

Protok krvi se ciljano lokalno stimuliše ručnim pritiskom i masažom.

BOLOVI U SKOČNOM ZGLOBU

Uganuće skočnog zgloba predstavlja najčešću povredu.

Bol u skočnom zglobu je rezultat ili loše stabilizacije stopala ili sportske povrede.

Osnovni oblik svakodnevnog kretanja jeste hodanje, dok viši stepen predstavlja brzo hodanje, odnosno trčanje. Prilikom ovih aktivnosti često se može javiti bol u skočnim zglobovima, što je najčešće odraz preopterećenosti.

Skočni zglobovi čine vezu između tela i tla. Možda još niste razmišljali o trčanju na takav način da, u suštini, tokom trčanja aktivno koristite samo jednu nogu koja drži težinu celog tela, što dovodi do velikog opterećenja ligamenata.

Primer ponavljajuće povrede je tendinopatija, koja je uzrokovana višestrukim opterećenjem zgloba lošom telesnom mehanikom ili neodgovarajućom obućom.

Među sportskim povredama svakako su najčešća uganuća skočnog zgloba.

Ligamenti se pružaju preko spoljašnje strane zglobova stabilizujući zglobnu kapsulu. Oni usmeravaju i ograničavaju kretanje zglobova.

Do istezanja dolazi kada su ligamenti napregnuti i preopterećeni tokom brzog i neprirodnog kretanja. Najčešći primer je istegnuće ligamenata na stopalu i zglobu.

Ako posumnjate da je došlo do istegnuća ligamenta, odmah prestanite sa vežbanjem. Ohladite bolni zglob, stabilizujte ga i podignite nogu kako bi otok mogao da se spusti.

Pred samim vežbanjem možete dosta učiniti kako biste sprečili nastanak problema, tako što ćete dobro zagrejati svoje telo. Zagrevanje izaziva porast telesne temperature. Mišići se bolje snabdevaju krvlju, a ligamenti postaju elastičniji.

Zagrevanje je od posebnog značaja po kišnom i hladnom vremenu. Izbegavajte preopterećenje zamorenih mišića. Poboljšajte svoju kondiciju i usavršavajte veštinu koordinacije.

BOLOVI U KUKOVIMA

Bolovi u kukovima ograničavaju kretanje

Uzroci bolova u kukovima mogu biti različiti, u zavisnosti od starosne dobi.

Deca mogu imati neke urođene tegobe, ali su kod odraslih najčešći uzroci bola preopterećenje i trošenje (artroza) kuka.

Artroza kuka predstavlja telesnu promenu pri kojoj dolazi do tanjenja hrskavice koja potom, tokom godina, potpuno nestane. Ovaj proces uzrokuje trljanje kosti o kost, što izaziva bol.

Bol u preponama i prednjem delu butine, koji se pojačava tokom dužeg vežbanja i praćen je osećajem jutarnje ukočenosti, često je znak početka artroze zgloba kuka.

Drugi mogući uzroci bola u kuku mogu uključivati artritis (zapaljenje kuka), trohanterični burzitis i bol koji se prenosi iz kičme, zglobova, urinarnog trakta i slepog creva.

Kod manjih preopterećenja zglobova sebi možemo pomoći odmaranjem.

Redovne vežbe za područje kukova važne su za održavanje pokretljivosti zglobova, jačine i snage mišića i fleksibilnosti zgloba kuka.

BOL

KAKO OLAKŠATI BOLOVE U MIŠIĆIMA I ZGLOBOVIMA?